MIMEZIS
Onakva, kakva bi trebala da budeš
Zamišljam te
To jesi ti
Osećam
Festival cvetanja trešnje u Japanu
Hladne ulice megapolisa
Huk Nijagarinih vodopada
Slike prate događaje, iznutra gradim celinu
U odrazu lika dok sebe gledam
tebe vidim
Prisećam se odavno zapisanih misli
"početak i kraj istovremeno... "
Svaki naš tren, novi je kosmički početak
Kroz tebe, kraj ne postoji
Spojeni, smislu pridodajemo uvećanje.
AMAE
Japanska čežnja za spajanjem
Nosiš je kroz sebe, inkarnacijama
Susreti na svetoj planini Fudži
Posete ribarskim selima
Cvetni dezeni kimona, što lako skliznu sa tvojih ramena
Pri svakom susretu
Nago i glatko telo devojčice, bez ožiljaka
bez tragova starenja
Iako, srećemo se inkarnacima
Ta tvoja suluda žudnja za spajanjem, ta AMAE
Ostavila je u meni znak potrage u drugima koje sam sretao
Na svojim lutanjima po Japanu
LIRA
U neke večeri, kada poželim da si tu
Sviram liru
To nije antički instrument, čak i ne liče
On je poseban, zbog tebe sam ga smislio
Ima više od osam oktava
Ima mogućnosti anđeoskih glasova
Krešendo koji ti omogući da putuješ
galaksijama, kroz vreme
Donje registre sam namerno ukinuo, tu muziku
sfera zbijanja
Gde ljubav prelazi u patnju
Iako je prvobitno postojala, svesno sam je
ukinuo
Ipak
Nedostaje mi samo jedan ton, koji otključava
svih sedam kapija
Uporno ga tražim, danima
Ključ za tebe, sakriven duboko u meni
MA
Prisustvo
odsustva ili MA
U Japanu je
praznina kojom se dočekuju događaji
U tišini se
rasprostre naša blizina
Osećaj dolazi
iz sopstva ,ostalo su samo pokušaji.
Tvoje odsustvo
prisustva ili NA
Punoća je koju
ne nadoknađuju smiraji
Kao i put
svile, to je daljina
Stanje nam
nametnuto
Ostaju samo
nemira treptaji.
Tako se u
ritmovima ciklusa ovih krećemo
MA i NA, jedno
ka drugom
dok tajne
života svojih skivamo.
Nestaju čitavi
prostori, njihovi sadržaji
moćima se
razmećemo
dok prazninom,
sami bivamo .
Kao da svemu
što nas susretne, prkosimo
Ne dodiruju
nas više ni sveta ovog događaji
MANA, ta
primurdijalna božanska hrana
zauvek, sa
sobom što je nosimo
nestaće
kao i svi naši
promašeni
kosmičkih nam
duša, preobražaji.
Ekliptika
Trčimo za
slobodom
a obilazimo
putanju oko zajedničkog Sunca
svako u
prividu svoje galksije
Pristali smo
na ovu mnogostrukost
da bi smo
ukinuli zakone Eukldove geometrije.
I sad' trčimo
istovremeno po
jedanaest
Univerzuma, različitih
I ne srećemo
se nikad
mada u istim
vremenima živimo
Zato što
pratimo kosmičku sudbinu
i samo nju,
za ovaj
paradoks u svojim životima krivimo.
Odlučio sam da
zastanem
da propustim
ovaj Multiverzum kroz Sopstvo
Zajedno sa
nama, što trčimo po Rimanovim sferama
Odlučio sam da
ukinem ovo
Euklidovo
trodimenzionalno ropstvo
pobeđujući
Hronosa u svim Univerzumima
Vezujući se
samo,
samo sa časnim
Herama.
Pitam se,
ako bi sada
krenuli jedno ka drugom
da l' ćemo se
na ovom putu međusobno spotaći
u svojim
različitim nam, namerama?
Piši mi pesme
Ako poželiš da
se zaljubim u tebe
piši pesme.
Ako želiš da
budem večno tvoj
piši ih samo
meni.
Kako god, samo
piši.
Piši za
početak, sve više i sve brže
zbog sebe
same.
U toj brzini,
napravi pun krug
i pretekni me
u svemu…
u životu.
Neka tvoja
brzina bude dvostruko veća od moje
da mi
sustigneš godine.
Tako ćeš
proživeti dva života, jedan naš i
jedan samo
svoj.
Znam da ti to
možeš
pišući obema
rukama, istovremeno
kao da grliš
svet.
U tom krugu
što, tvoje ruke tvore
naka bude
mesto što stvaraš za nas.
